Vuk Valčić

  Zeleni konj je mali književni periodičnik koji objavljuje kratke priče i pesme neafirmisanih autora (poput mene). Potreban je veliki trud i entuzijazam da se ovakav projekat održi više od dvadeset godina, koji osim ličnog zadovljstva i doprinosa šarolikosti nezavisnom izdavaštvu donosi malo kakvu drugu nagradu. Zato se pomalo osećam pozvanim da kažem jedno: hvala u ime svih nas kojima književnost znači, jer hvala je nešto što se čini da kao društvo u celini sve ređe govorimo onda kada bi verovatno trebali i morali. Kratka priča, koju sada i ovde ponovo objavljujem i predstavljam: "Mali svet", na konkursu izabrana je da bude deo broja ZK 47. U međuvremenu je papirno izdanje Zelenog konja odštampano i distribuirano.  Osim moje, već pomenute priče, u 47. izdanju Zelenog konja objavljena su i sledeća dela: Nedeljkove muke - Željko Marinković Solysium - Tamara Veselinović Crveno - Branko M. Jovanović Sreća sama - Anđela Stamenković *** - Divljak Spleen lenje noći - Dejan Dimitr...

  Ovo je prepev balade " The Hangman " koju je napisao Maurice Ogden , koji je bio, iako ime zvuči neporecivo francuski, američki pisac i glumac. Baladu je napisao 1951. godine, tokom (još) jednog sivog perioda američke demokratije, ere senatora Džozefa Makartija i tzv. "Druge crvene histerije" koja je trajala desetak godina i tokom koje su mnogi, uključujući autora, bez ili sa vrlo malo konkretnih dokaza optuživani za subverzivnu delatnost protiv američke države, za špijunažu ili izdaju, a to često samo zbog nagoveštaja mogućih političkih simpatija prema političkoj levici, odnosno, komunizmu. Odatle je nastao i termin "makartizam" koji označava praksu bezobzirnih, nepotkrepljenih optužbi i napada na ličnost, i posebno patriotizam političkih protivnika. Zvuči li poznato? Mi bismo to nazvali svakodnevnicom. Prevod na srpski jezik balade " The Hangman " nisam pronašao nigde na internetu, niti mi je poznato da je ikada štampana bilo gde kod nas, mad...

  Antička filosofija "Antička filosofija se po Vindelbandu može podeliti na tri perioda: kosmološki (kada preovlađuju (razmišljanja) o problemu sveta), antropološki (preovlađuju problemi čoveka, saznanja, morala) i sistemski, kada se javljaju veliki filosofski sistemi koji se bave gotovo svim filosofskim problemima, kao što su Demokritov atomizam, ili Platonov i Aristotelov (filosofski sistem)." Presokratovci - kosmološki period Prva filosofska razmišljanja, filosofske škole i pravci u staroj Grčkoj prevashodno se, po prethodno navedenoj Vindelblandovoj podeli, bave kosmološkim pitanjima, a u centar svog izučavanja mahom stavljaju prirodu. Osim filosofskih pitanja, bave se, i dolaze do prvih zaključaka o drugim prirodnim pojavama koji su danas predmet proučavanja fizike, astronomije, geografije, hemije, biologije, matematike, posebno geometrije, i drugih nauka. Ne čudi zato previše što upravo od filosofa koji pripadaju tom periodu antičke filosofije stiže teorema o jednakosti...

 Preludijum za Pogled učionice Priča Pogled učionice zahteva nekoliko reči uvoda pre no što je podelim sa neverovartno nestrpljivim čitaocima; onaj čuveni i uvek značajni kontekst. Ovu priču napisao sam za konkurs novopazarskog univerziteta koji je imao zadatu temu na koju je trebalo pisati, parafraziram pomalo: “Evropa – evropski vidici, perspektive, budućnost...”. Da bude sasvim jasno da je na konkursu pojam Evrope i EU imao striktno pozitivnu konotaciju; naglašavam zato što znam da neko može na to i drugačije gledati. ( za korišćenje fotografije posebna zahvalnost za Frankie Cordobi na unplash.com ) Meni je pristup konkursa bio sasvim blizak jer uopšte i sasvim iskreno vidim evropski model saradnje i međunarodnog razvoja kao poželjan, što će verovatno onome ko pročita priču koja sledi biti sasvim jasno. Svejedno, tako formulisana tema neodoljivo me podsetila na školske pismene zadatke i pionirska vremena takmičenja sa podmuklim temama poput “Zašto volim Tita” (podrazumeva se da ...

  Ex nihilo nihil fit "Ni iz čega ništa ne postaje" mi se čini najbolji prevod latinske sentence iz podnaslova: Ex nihilo nihil fit;  red reči, konstrukcija, odgovarajući izrazi, gramatika, konciznost i blaga misteriozna anahronost; možda je pomalo kao "dete ujelo prase" ali da mi se ne zameri. A ono što u ovom kontekstu postaje ni iz čega je ni manje ni više nego baš sve. Velika odgovornost, izvesno, posebno za "ništa", ili je tako nesnosno velika da bi je samo "ništa" i moglo podneti? Kratak pregled filozofskog "ništa" Već su najraniji grčki filozofi odbacili ideju da je sve: svet, svemir, kosmos... nastalo ni iz čega. Tu je najpre ekipa iz Miletske škole: Tales i njegovi učenici Anaksimandar i Anaksimenes; koji prvi, suprotno teološkim i mitološkim narativima (nisu li zapravo istovrsni?), teže naturalističkim idejama i vide izvor nastanka kosmosa u materiji (redom kod nabrojanih filozofa: voda, apeiron – večna, beskonačna materija ko...

  Pojava i pojam filosofije „Evropska filosofija nastala je početkom VI veka p.n.e. kod starih Grka. Njeno ime potiče od dve grčke reči: „philos“ što znači prijatelj, onaj koji voli ili teži nečemu, i „sophia“ što znači mudrost. Filosofija se pojavila kao neka neodeđena ljudska težnja prema mudrosti i saznanju.“ Prvo pitanje koje rani grčki filosofi sebi postavljaju je pitanje nastanka sveta. Ideju nastanka ni iz čega koju zastupaju mnoga mitološka, antropomorfno politeistička i monoteistička religijska učenja poput onih u Hesiodovoj Teogoniji i drugim religijskim tekstovima, rani filozofi odbacuju: „ Ex nihilo nihil fit “ – „ništa ne nastaje ni iz čega“, pa se logično nameće pitanje iz čega je svet nastao. ( Idi na mini-esej: Ni iz čega ništa ne postaje ) Taj prapočetak prvi grčki filozofi nazivaju „ archie “ (ἀρχή) – na starogrčkom: poreklo, izvor, prvi princip. „Odgovor na ovo pitanje bio je materijalistički jer su verovali da je neki oblik materije (voda, vazduh i dr.) prapočet...