Marinina "Filosofija"; Uvod u filosofiju

 Pojava i pojam filosofije

„Evropska filosofija nastala je početkom VI veka p.n.e. kod starih Grka. Njeno ime potiče od dve grčke reči: „philos“ što znači prijatelj, onaj koji voli ili teži nečemu, i „sophia“ što znači mudrost. Filosofija se pojavila kao neka neodeđena ljudska težnja prema mudrosti i saznanju.“

Prvo pitanje koje rani grčki filosofi sebi postavljaju je pitanje nastanka sveta. Ideju nastanka ni iz čega koju zastupaju mnoga mitološka, antropomorfno politeistička i monoteistička religijska učenja poput onih u Hesiodovoj Teogoniji i drugim religijskim tekstovima, rani filozofi odbacuju: „Ex nihilo nihil fit“ – „ništa ne nastaje ni iz čega“, pa se logično nameće pitanje iz čega je svet nastao.

(mesto za link ka mini-eseju)

Taj prapočetak prvi grčki filozofi nazivaju „archie“ (ἀρχή) – na starogrčkom: poreklo, izvor, prvi princip.

„Odgovor na ovo pitanje bio je materijalistički jer su verovali da je neki oblik materije (voda, vazduh i dr.) prapočetak svih stvari.“

Oni vrlo rano u razvoju filozofske misli zastupaju „Creatio ex materia“; objašnjenje da je čitav nama poznati svet (univerzum) nastao iz nekog oblika materije koji je oduvek postojao, objašnjenje koje moderna nauka, vrlo uprošćeno i uopšteno rečeno, teži da razradi, objasni i dokaže.

Filosofske discipline

Postoji mnogo podela na oblasti, grane ili discipline filozofije koje se ponekad značajno razlikuju u zavisnosti od vremena ili autora podele. Ono u čemu se čini se svi slažu jeste da kako god izvršili podelu i nomenklaturu raznih oblasti filozofskih izučavanja, sve uvek ostaju međusobno povezane i isprepletane. Marina u svojoj Filosofiji koristi sistematizaciju koju podržava sovjetsko-marksistička teorija, posebno Georgi Plehanov koji se smatra ocem ruskog marksizma, a čije učenje u smislu ovakve podele formalno sprovode autori poput Marka Mitina i Pavela Kopnina sa ciljem stvaranja čvrstog, sveobuhvatnog materijalističkog okvira za proučavanje filozofije. Mada se korišćenje ove podele, posebno kada se čuje prethodno objašnjenje izvora, danas može učiniti zastarelim i ideološki prevaziđenim, suštinski bitne razlike u odnosu na druge podele koje se nalaze u uobičajenim savremenim diskursima zapravo nema, čak se čini da je baš ovakva podela sveobuhvatnija i preciznija.

Dakle, Marinina filosofija prepoznaje sledećih osam (bez dobacivanja iz zadnje klupe) filosofskih disciplina:

Ontologija

Ime nastalo od grčke reči „onta“ ili „ta onta“, odnosno biće, bitak, ono što jeste. Bavi se pitanjem kakva je prava suština svega zajedno i delova pojedinačno. Pojam suštine u filozofiji naziva se i supstancija (koji ne treba mešati sa prirodno-naučnim pojmom supstance).

„Supstancija je filosofski pojam koji se odnosi na suštinu postojećeg, na ono bez čega svet ne bi ni postojao, ili ne bi bio takav kakav jeste.“

U većini podela i kod većine autora, kada se govori o disciplinama filozofije, koristi se termin metafizika kao širi pojam, a ontologija se smatra jednom od podgrana metafizike. Međutim, neki autori ontologiju i metafiziku koriste kao sinonime, i na osnovu datih objašnjenja čini se da ih u dobroj meri tako vidi i Marina u svojoj Filosofiji mada se to izričito ne navodi:

„Zasnivanje kosmologije, u suštini, predstavlja zasnivanje prve i osnovne filosofske discipline – ontologije... Ontologija se ne pita samo kako je svet postao, već i kakva je njegova prava suština.“

Gnoseologija

Kao i u slučaju prethodne filosofske discipline, postoji određena terminološka razilka. Naime, danas se češće koristi termin epistemologija koji je prisutan kod anglofonskih autora poput Hjuma i Loka, ali ima isto ili veoma slično značenje kao i gnoseologija.

„Gnoseologija postavlja tri pitanja: o mogućnostima, izvorima i granicama ljudskog saznanja... Postaviti pitanje o mogućnostima ljudskog saznanja, znači pitati se da li mi možemo saznati pravu suštinu sveta... Postaviti pitanje o izvorima saznanja, znači pitati o poreklu naših saznanja, ili koja saznajna moć najviše utiče na proces saznanja (čula, iskustvo, razum)... I najzad, postaviti pitanje granica našeg saznanja, znači pitati se da li je proces našeg saznanja konačan ili beskonačan, tj. da li možemo saznati sve o svetu ili to nije moguće? ... Gnoseologija može da postavi i principijelno pitanje da li mi saznajemo pravu istinu ili ne... Ali kad se postavi konkretno pitanje o tome kojim se formama i pravilima mišljenja treba služiti da bi se otkrila istina o svetu, dolazi se na područje treće filosofske discipline...“

Logika

Ime potiče od grčke reči logos, koja je polisemična (još jedna reč koja dolazi iz starogrčkog), odnosno, višeznačna. Logos između ostalog znači razum, racionalno razmišljanje. Predmet izučavanja logike tokom vremena raznoliko je definisan: kao proučavanje zakonitosti u postupku razmišljanja, kao pravila donošenja ispravnih sudova, ili kao izučavanje principa iznošenja validne argumentacije. Svaki od ovih opisa ukazuje na neke karakteristike logike, ali nijedan ne obuhvata čitavu sliku.

Filosofska antropologija

Filosofska antropologija, kako samo ime ukazuje, bavi se čovekom.

„Mnoge prirodne i društvene nauke bave se čovekom, ali nijedna od njih ne postavlja na primer sledeća pitanja: kakva je ljudska priroda... šta čovek treba da čini da bi razvio i potvrdio tu svoju prirodu... kakav je smisao ljudske egzistencije.“

Dato je mnogo zanimljivih odgovora na pitanje kakva je priroda homo sapiensa („mudar čovek“ – o ovome bi se dosta moglo diskutovati): zoon politikon (Aristotel – „politička životinja“), homo ludens (čovek se igra i u igri stvara), homo ridens (čovek koji se smeje), homo moralis (moralni čovek), homo religiosus, homo methaphisicus (postavlja pitanje prirode, suštine sveta).

Aksiologija

Aksiologija, ili kako se sada često naziva, teorija vrednosti, u bliskoj je vezi sa prethodnom disciplinom, postavlja pitanje koja je priroda, koji su izvori i koje su vrste ljudskih vrednosti. Ona se bavi fenomenima poput blagostanja, korisnosti, ljudskog života, lepote, znanja, mudrosti, slobode, ljubavi i pravde.

Etika

Bavi se pitanjem morala, istražuje njegov normativni karakter, prirodu i izvor. traži odgovor na pitanja šta bi trebalo uraditi, šta bi morali uraditi, šta je dozvoljeno uraditi.

„Etika, između ostalog, utvrđuje kako čovek treba da se ponaša da bi se mogao smatrati moralnom ličnošću.“

Estetika

Estetika se bavi se pitanjem lepote, odnosno, umetnosti. Mnogi autori etiku i estetiku vide kao deo aksiologije, ali se Marina u svojoj „Filosofiji“ opredelila za podelu koja ove dve discipline posebno izdvaja.

„Estetika utvrđuje koje uslove jedno delo mora da zadovolji da bi se moglo smatrati umetničkim delom, a ne kičem ili šundom."

Istorija filosofije

Značaj istorije filosofije kao posebne discipline ističe se posebno od 19. veka i Fridriha Hegela; a Marina je baš volela Hegela i često, pa i preterano često, isticala da učenici ne treba da se bave pretencioznim "filozofiranjem" o filosofiji, već da treba prvo (drugo, treće i četvrto) da nauče istoriju filosofije.

„Za istoriju filosofije, Hegel kaže: „... da je ona kritička svest filosofije o samoj sebi“, i da je zato neodvojiva od filosofije... Filosofija i umetnost imaju još jednu zajedničku osobinu, a to je što kod njih nema zastarivanja i prevazilaženja na način svojstven naukama, naročito tehničkim... pojava Aristotela ne umanjuje značaj Platona, kao što ni pojava Šekspira ne umanjuje značaj Homera...

Hegel je postavio izvesne zahteve za pisanje istorije filosofije:

    1. Istorijski razvoj filosofije treba postaviti kao jednu celinu u kojoj će svako filosofsko učenje biti prikazano kao logičan i nužan deo te celine;

    2. Potrebno je objasniti zašto u jednom vremenu preovlađuje jedan princip... (jedan pristup rešenju nekog problema, jedno učenje ili škola učenja);

    3. Potrebno je objasniti i celokupnost društveno-istorijskih i kulturnih uslova u kojima se jedno učenje javilo... Treba pokazati da je svako učenje, na neki način, proizvod svog vremena, da njemu pripada, da ne zastareva, ali da ga u tom obliku ne treba očekivati u nekom drugom vremenu;

    4. Treba pokazati u kakvom je odnosu filosofija sa drugim oblicima čovekovog duhovnog istraživanja (umetnošću, pravom, naukama, moralom, religijom...)

Ovo je kraj prvog, uvodnog dela pregleda Marinine "Filosofije". Ukoliko ste slučajno na ovo nabasali i pitate o čemu se ovde uopšte radi, neka objašnjenja nalaze se na ovom linku:

Marinina "Filosofija"; Uvod i objašnjenje