U mojoj ulici, prevod pesme Edith Piaf

Preveo sam ovde ne tako poznatu francusku šansonu "U mojoj ulici". Tekst je divan i potresan, zato.

Nisam prevodilac, niti mogu da budem. Nisam ni pesnik. Pokušavam da budem pisac, ali i o tome, kako kažu Ameri, porota još zaseda, ali poezija svakako nije moja jača strana, pa tako nisam ni pokušavao da prepevam stihove.

Moja želja je bila da uhvatim priču, nameru i emociju Edith Piaf koja je prvi put otpevala pesmu 1946. godine uz muziku i reči autora Jacques Datina. Postoje razni izvori na internetu koji muziku i reči pesme pripisuju raznim autorima poput Jean Drejac i Marguerite Monnot. Na par mesta stihovi se pripisuju samoj Edith Piaf, a uz to se tvrdi da su autobiografski. Posle nešto lutanja i nekoliko AI modula koji su se propisno nalupetali, pronašao sam snimak na kom sama Edith Piaf objavljuje da je autor pesme "Dans ma rue" Jacque Datin.

Uz predivne reči, muzika prenosi snagu i emocije. Pesmu sam zato preveo od reči do reči kako bi se prevod pratio uz muziku i glas, i da tako poruka nekom ko ne razume francuski, nadam se, bude prosleđena verno i do kraja. Iskreno vam predlažem da baš tako i uradite: pustite pesmu, pratite prevod i doživite.

Ispod nalazi se YouTube snimak pesme. Opredelio sam se za moderniju obradu preslatke Zaz.

U mojoj ulici (tekst)

Živim u starom kraju Monmartra

Moj otac se pijan svake večeri vraća

I da bi nahranila nas četvoro

Moja sirota majka u vešeraju je pralja.

Kad sam bolesna, kraj prozora ostanem,

Ljude što prolaze ulicom gledam

I kada se dan u noć pretvori,

Ima nečega što me malo plaši.

 

U mojoj ulici neki ljudi se šetkaju

Čujem ih u noći kako šapuću,

I kada zaspim uljuljkana pesmom

Iznenada me probude krici.

Pisak zviždaljke, bat koraka,

Što odlaze, što dolaze,

I na kraju, tišina, što mi jezu u srce usadi.

 

U mojoj ulici neke senke se šetkaju,

I ja drhtim, i hladno mi je, i strah me je.

 

Otac mi  jednog dana kaže: "Ćerko,

Ne možeš tako bez kraja sedeti,

Ni za šta nisi, to ti je u krvi,

A trebalo bi nekako za hleb svoj da zaradiš.

Muškarci misle da si nekako lepa,

Samo u noć da izađeš treba,

Mnogo žena za život zaradi

Šetkajući trotoarima".

 

U mojoj ulici neke žene se šetkaju

Čujem u noći kad tiho govore,

I kada zaspim uljuljkana pesmom

Iznenada me probude krici.

Pisak zviždaljke, bat koraka,

Što odlaze, što dolaze,

I na kraju, tišina, što mi jezu u srce usadi.

 

U mojoj ulici neke žene se šetkaju,

I ja drhtim, i hladno mi je, i strah me je.

 

Nedeljama, i nedeljema tako

Nemam doma, nemam ni novca.

Ne znam kako se druge snađu,

Ali mušterije ne uspevam da nađem.

Tražim milostinju od ljudi što prolaze,

Komad hleba, malo toplote,

Iako smelosti nimalo nemam,

Sada sam ja ta koja ljude plaši.

 

U mojoj ulici, svake večeri, ja se šetkam

Čuju me neki, u noći, kada plačem,

I kada vetar zapeva nebu svoju pesmu

Čitavo telo mrzne mi kiša.

I ne mogu više, zapravo čekam

Da dobri Bog dođe

i pozove da se kraj njega zgrejem.

 

U mojoj ulici ima anđela što me odnose,

I zauvek, mom košmaru stiže kraj.