Vuk Valčić

  Ex nihilo nihil fit "Ni iz čega ništa ne postaje" mi se čini najbolji prevod latinske sentence iz podnaslova: Ex nihilo nihil fit;  red reči, konstrukcija, odgovarajući izrazi, gramatika, konciznost i blaga misteriozna anahronost; možda je pomalo kao "dete ujelo prase" ali da mi se ne zameri. A ono što u ovom kontekstu postaje ni iz čega je ni manje ni više nego baš sve. Velika odgovornost, izvesno, posebno za "ništa", ili je tako nesnosno velika da bi je samo "ništa" i moglo podneti? Kratak pregled filozofskog "ništa" Već su najraniji grčki filozofi odbacili ideju da je sve: svet, svemir, kosmos... nastalo ni iz čega. Tu je najpre ekipa iz Miletske škole: Tales i njegovi učenici Anaksimandar i Anaksimenes; koji prvi, suprotno teološkim i mitološkim narativima (nisu li zapravo istovrsni?), teže naturalističkim idejama i vide izvor nastanka kosmosa u materiji (redom kod nabrojanih filozofa: voda, apeiron – večna, beskonačna materija ko...

  Pojava i pojam filosofije „Evropska filosofija nastala je početkom VI veka p.n.e. kod starih Grka. Njeno ime potiče od dve grčke reči: „philos“ što znači prijatelj, onaj koji voli ili teži nečemu, i „sophia“ što znači mudrost. Filosofija se pojavila kao neka neodeđena ljudska težnja prema mudrosti i saznanju.“ Prvo pitanje koje rani grčki filosofi sebi postavljaju je pitanje nastanka sveta. Ideju nastanka ni iz čega koju zastupaju mnoga mitološka, antropomorfno politeistička i monoteistička religijska učenja poput onih u Hesiodovoj Teogoniji i drugim religijskim tekstovima, rani filozofi odbacuju: „ Ex nihilo nihil fit “ – „ništa ne nastaje ni iz čega“, pa se logično nameće pitanje iz čega je svet nastao. ( Idi na mini-esej: Ni iz čega ništa ne postaje ) Taj prapočetak prvi grčki filozofi nazivaju „ archie “ (ἀρχή) – na starogrčkom: poreklo, izvor, prvi princip. „Odgovor na ovo pitanje bio je materijalistički jer su verovali da je neki oblik materije (voda, vazduh i dr.) prapočet...

 Varljiva ontologija čitavog projekta Ovde započinjem jedan mali, neobični poduhvat, niz od nekih desetak pregleda,  ili da upotrebim jednu pomalo zaboravljenu i verovatno u kontekstu pogrešnu reč, feljtona, u  kojima ću u nastavcima predstaviti Marininu knjigu, možda bi bolje bilo reći skripte, "Filosofija" koju je ona napisala pomalo na moj nagovor 2008. godine. Iskreno, nisam sasvim načisto zašto ovo radim. Ima mnogih razloga, da me pogrešno ne razumete, ali ne znam ima li dobrih za čitavo ovo preduzimanje koji će koštati vremena i napora, a uz to mu se ni svrha ni rezultat baš jasno ne prepoznaju. Ni šta je to "ovo" iz prve rečenice, ni to nisam sasvim siguran, pa najednom saldo ovog ovde bitka već nakon prvog pasusa ostaje značajno u minusu. Da se oprobam onda prvo sa ovim "zašto", da poneki razlog što prethodno pomenuh da postoje bacim na talon, pa da ovaj mračan početak makar malo odmračim. Quod Marina Mirković, moja majka, predavala je čitavih trid...

Na Staroj planini živelo se kao da je devetnaesti, a već se prepolovio dvadeseti vek. Sve što se u njemu zgodilo: svrgnute dinastije i ubijeni kraljevi, ratovi koji zemlje opustošiše, turska, bugarska i švapska čizma koje su gazile srpska polja i mladice, četnici i partizani, abdikacije i revolucije, države što se smeniše i ponoviše, i nove vlasti što ujahaše; ništa nije isuviše menjalo život u selu. Poneka od tih vojski bi se u selo uteturala, mnogo otela i nešto pretila, pa otišla; poneka vlast bi se predstavila, nešto oduzela ili ređe dala, pa otišla, i na selo zaboravila. Sva ta komešanja bila su zapravo tek puki odjeci velikih događaja što se jedva uspnu uz visove Stare planine, neke stvari nizinskog življa što po gradovima poput najbližeg Pirota prebiva, i tuđa posla iz nekog belog sveta u koja se ne treba mešati, ako je što pameti ostalo. U selu živela je jedna devojčica tužnog imena Stadija. Ime nije pomoglo, a ni što je majka po savetu seoskih baba jela živi spanać, trave i li...