Vuk Valčić

 Ovaj tekst, iako je tema putovanje u Barselonu, nije samo kratak putopis kao što su bili neki prethodni na blogu, već delimično i refleksija koja je tim putem podstaknuta. Zato i počinje drugačije. Na slici (koju nažalost nismo mi snimili) besmrtni Freddy Mercury i božanstvena Monserrat Caballe izvode predivnu pesmu sa stihom iz naslova. Pesmom ponet još tada mislio sam da Barselona mora biti neki sasvim jedinstveni grad koji se obavezno mora doživeti zato što jedinstvenih mesta u ovom ponekad sumornom i uglavnom uniformnom svetu ponestaje. Kad se još dodaju romani Karlosa Ruisa Safona, i njegova tajanstvena, magična i melanholična Barselona u koju je tako očito bio zaljubljen i koju sa tom ljubavlju vešto oslikava, to postaje grad iz mašte, nedodirljivi Šangri-La, neostvareni Eldorado, neuhvatljivi Novi Jerusalim. U takvom raspoloženju odlazak nužno preti razočarenjem, jer čarobna mesta, plašim se, postoje samo u mitovima, knjigama i pesmama. Još malo uvoda Ne znam otkud se na ...

Preveo sam ovde ne tako poznatu francusku šansonu "U mojoj ulici". Tekst je divan i potresan, zato. Nisam prevodilac, niti mogu da budem. Nisam ni pesnik. Pokušavam da budem pisac, ali i o tome, kako kažu Ameri, porota još zaseda, ali poezija svakako nije moja jača strana, pa tako nisam ni pokušavao da prepevam stihove. Moja želja je bila da uhvatim priču, nameru i emociju Edith Piaf koja je prvi put otpevala pesmu 1946. godine uz muziku i reči autora Jacques Datina . Postoje razni izvori na internetu koji muziku i reči pesme pripisuju raznim autorima poput  Jean Drejac  i Marguerite Monnot. Na par mesta stihovi se pripisuju samoj Edith Piaf, a uz to se tvrdi da su autobiografski. Posle nešto lutanja i nekoliko AI modula koji su se propisno nalupetali, pronašao sam snimak na kom sama Edith Piaf objavljuje da je autor pesme " Dans ma rue " Jacque Datin. Uz predivne reči, muzika prenosi snagu i emocije. Pesmu sam zato preveo od reči do reči kako bi se prevod pr...

 Bašta, biblioteka i prijatelji Čuh skoro da je čoveku za srećan život potrebno da je imao jedan vrt, jednu biblioteku, i dva prijatelja. Dopada mi se kako zvuči, pa koristim, a da ne cepidlačim mnogo da li je baš tačno i dovoljno tako reći. Onda po tome pravim račun gde sam: vrt, što zovemo naša bašta, imam. Biblioteka, kao i prijatelji, rasuta je po vremenu i prostoru: nekad, mada iščitana, svejedno prija da se iznova čita; a nekad površna i nezanimljiva, samo epizoda koju prelistamo lako i brzo žureći da stignemo do poslednje strane jer već znamo kako se završava, prepoznata i površna, pa je odbacimo i brzo zaboravimo. I biblioteke i prijatelja moglo je biti više, ali su tu, metaforično ili opipljivo kako god da ih poželimo shvatiti.  Mnogo toga nedostaje toj sintagmi, da ipak kažem mada sam obećao da neću cepidlačiti, al' svejedno, jer kada sve što imam saberem, ne usuđujem se baš nimalo žaliti, i svoj život imam sa čvrstim pravom itekako ubrajati u srećne. Ali o toj ...

 Norveška - cela zemlja razglednica Nakon boravka u Helsinkiju, putovali smo u Norvešku. Bili smo smešteni u brvnari izvan naseljenog mesta a na samoj obali Sognefjorda, najdužeg fjorda u Norveškoj. Brvnara je deo vatrogasnog imanja (ne znam više detalja), pronađena preko Airbnb-ija, i bila je autentična, udobna, lepo opremljena, na obronku šume i domaćim kozama koje slobodno pasu nedaleko i ponekad zvone zvoncima. Nismo znali da je bolje da smo smešteni dublje ka kopnu, jer su možda najzanimljiviji delovi Sognefjorda, gradić Flam, fjord grane Naeroyfjord i Aurlandsfjord bili predaleko, ali svejedno je bilo mnogo toga da se vidi, sasvim sigurno dovoljno da ispuni pet dana koje smo proveli u Norveškoj. Bergen Sleteli smo u Bergen i imali prilike da u gradu provedemo par sati pre nego što krenemo za fjordove, dalje na sever. Bergen je vrlo lep, ali sa 300 hiljada stanovnika, za moj ukus ima previše turista po kvadratnom metru. Nije iznenađenje, pošto je stari grad Bergena, Bryggen, d...

  Nije ovde sad cilj da pišem neke kratke putopise, ali slučajno smo imali priliku da na nekoliko dana posetimo Helsinki, i pošto to nije popularna i uobičajena destinacija, pomislio sam da napišem par reči. Ujedno, ovo je test, proba, pokazatelj za sve naredne upise i koristiće mi kako bih podesio ovu aplikaciju. Helsinki me vrlo prijatno iznenadio, iako do kraja nisam znao šta da očekujem.  Helsinki - grad u parku To je prvi utisak; osim činjenice da noću ne pada mrak, i hladnoće u junu koja je ipak iznenadila relativnog evropskog južnjaka u meni, mada mi je u suštini prijala. Za neke gradove možemo reći da imaju dosta zelenila, ali Helsinki je zelenilo koje ima dosta grada, pa se tako divlje guske šetaju ulicama, a zečevi se kriju u malom parku između zgrada. Helsinki - četiri iskustva Potreba da sistematizujem izlaganje me ne zaobilazi. Uvod, razrada, zaključak; utuvljeno u glavu. Mora da postoji struktura misli, ne mogu tek tako da pišem putu na kome sam bio. Slabost izra...