Helsinki - grad u parku

 

Nije ovde sad cilj da pišem neke kratke putopise, ali slučajno smo imali priliku da na nekoliko dana posetimo Helsinki, i pošto to nije popularna i uobičajena destinacija, pomislio sam da napišem par reči. Ujedno, ovo je test, proba, pokazatelj za sve naredne upise i koristiće mi kako bih podesio ovu aplikaciju.

Helsinki me vrlo prijatno iznenadio, iako do kraja nisam znao šta da očekujem. 

Helsinki - grad u parku

To je prvi utisak; osim činjenice da noću ne pada mrak, i hladnoće u junu koja je ipak iznenadila relativnog evropskog južnjaka u meni, mada mi je u suštini prijala. Za neke gradove možemo reći da imaju dosta zelenila, ali Helsinki je zelenilo koje ima dosta grada, pa se tako divlje guske šetaju ulicama, a zečevi se kriju u malom parku između zgrada.

Helsinki - četiri iskustva

Potreba da sistematizujem izlaganje me ne zaobilazi. Uvod, razrada, zaključak; utuvljeno u glavu. Mora da postoji struktura misli, ne mogu tek tako da pišem putu na kome sam bio. Slabost izraza? Pa dobro.

Četiri iskustva Helsinkija uključuje pomenuto obilje zelenila, grad na moru, stari grad i grad.

Helsinki - grad na moru

Nisam obišao mnogo velikih gradova koji se nalaze na moru. A Helsinki je sasvim na poluostrvima, zalivima, uvalama, rtovima i moreuzima. Zagazio je i duboko u more, pa obuhvatio i šezdesetak ostrva koja su deo grada.

Luka je deo centra, i u njoj je živopisna, mada ne prevelika pijaca sa odličnim izborom ulične hrane, a i iznenađujuće, šarolikom ponudom domaćeg voća i povrća. Nije teško pretpostaviti da u Finskoj ne uspeva mnogo toga, ali ono što uspeva je vrlo kvalitetno i ukusno.

Helsinki - stari grad

Pošto je boravak bio relativno kratak, nije bilo dovoljno vremena za neka velika istraživanja istorije grada, ali uradili smo što smo stigli: ostrvo-muzej na koje su skupljene stare kuće iz cele Finske, rasklopljene i ponovo sklopljene, seoska domaćinstva sa pomoćnim zgradama i starim stvarima koje su stanovnici tih domaćinstava koristili pre više stotina godina, crkva stara deset vekova, muzej arhitekture, tvrđava na ostrvu Suomenlinna koja pomalo podseća na Kalemegdansku.

Helsinki - grad

Helsinki je kao i svaki grad, veliki grad, glavni grad, ali manje tamo gde takvi gradovi obično ne valjaju, i više tamo gde valjaju. Čist, miran, nije prenatrpan kao što su odavno postali mnogi veliki evropski gradovi. Nepretenciozan, a zanimljiv, svega ima što očekujete da ima evropska metropola. Lep, a nenašminkan. Nenapadan. Moderan. Za naše navike neobične, luteranske crkve pojačavaju utisak neformalnog i neopterećenog života, mada ima i klasičnijih, ruskih. Sve ima neku svoju dušu koja nije kao druge, i koju vredi osetiti. Nema našeg sveta ni za lek što po volji smatrajte vrlinom ili manom.

Helsinki - lični detalj

Koliko je moguće proceniti tokom petodnevne posete, ali Helsinki deluje i slobodoumno. Nema one uštogljenosti koja se često oseti, nema osude, opterećenosti umišljenim veličinama prošlosti, više okrenut porukama sadašnjosti i budućnosti. Ne samo tehnikom koja je dostupna i sveprisutna, već i po idejama se vidi da je to grad koji je duboko zagazio u 21. vek. Kao na ovoj slici pored, urezano u deblo drveta u Centralnom parku, upečatljivoj šumi koja se proteže od luke i centra grada do predgrađa.

Ovu skulpturu mogu različito tumačiti: budućnost je u očuvanju i poštovanju prirode, svako drvo je život, i svaki život vredi, bez prirode nema ni budućnosti čovećanstva. Ili je samo simboličan izraz nekog mladog umetnika, ne znam, može svako proceniti za sebe.

Da ne preteramo, pa da se uobrazi, ni da je sve tako sjajno, ono što bi gradu zamerio (osim kiše u junu i belih noći) je nedostatak osećaja za filing. Ne razumeju ugostiteljstvo, kafanu (naš forte), trenutak... Trebali bi da uče od majstora kao što su Italijani: ima baš to pravo mesto, ali nema gde da se sedne; ima da se sedne, ali ne služe vino. Ima piva. (odličnog piva na svakom mestu, mnogo malih pivara, sva preporuka za pivopije) Ali mesto je za vino. Nema. Ili ne služe u bašti, možete sami da uzmete piće i da izađete. Ili jednostavno ne rade baš kad ima puno ljudi. (Uopšte je teško razumeti kada tamo bilo šta radi, uglavnom je zatvoreno ili upravo zatvaraju).

Kad je otvoreno, vrlo je skupo, pa kad dođe račun, poželite da nije bilo otvoreno. To bi bio vrlo jak utisak da posle toga nismo putovali u Norvešku u kojoj je sve mnogo skuplje.

Eto, dosta je priče. Vrlo toplo preporučujem ako imate prilike da posetite Helsinki. Mada nisam video zimu, mogu da pretpostavim da su najbolji meseci za to jul i avgust.

Vuk Valčić