Barselona, prvi put smo se sreli
Ovaj tekst, iako će opisati naš put u Barselonu, neće prevashodno biti kratak putopis kao što su bili neki prethodni unosi, već delimično i razmišljanje podsaknuto putem. Zato i počinjem ovako, drugačije. Na slici (koju nažalost nismo mi snimili) besmrtni Freddy Mercury i božanstvena Monserrat Caballe izvode predivnu pesmu sa stihom iz naslova. Zbog pesme, ponet, pomisliš da Barselona mora biti neko sasvim jedinstveno mesto koje moraš posetiti jer jedinstvenih mesta u ovom ponekad sumornom i uglavnom uniformnom svetu ponestaje. Kad se tome dodaju romani Karlosa Ruisa Safona, i njegova tajanstvena, magična i melanholična Barselona u koju je tako očito bio zaljubljen i koju sa tom ljubavlju vešto oslikava, to postaje grad iz mašte, nedodirljivi Šangri-La, neostvareni Eldorado, neuhvatljivi Novi Jerusalim. U takvom raspoloženju odlazak nužno nosi razočarenje, jer čarobna mesta, plašim se, postoje samo u mitovima, knjigama i pesmama. Još malo uvoda Ne znam otkud se na ov...