Neke priče iz naše Bašte
Bašta, biblioteka i prijatelji Čuh skoro da je čoveku za srećan život potrebno da je imao jedan vrt, jednu biblioteku, i dva prijatelja. Dopada mi se kako zvuči, pa koristim, a da ne cepidlačim mnogo da li je baš tačno i dovoljno tako reći. Onda po tome pravim račun gde sam: vrt, što zovemo naša bašta, imam. Biblioteka, kao i prijatelji, rasuta je po vremenu i prostoru: nekad, mada iščitana, svejedno prija da se iznova čita; a nekad površna i nezanimljiva, samo epizoda koju prelistamo lako i brzo žureći da stignemo do poslednje strane jer već znamo kako se završava, prepoznata i površna, pa je odbacimo i brzo zaboravimo. I biblioteke i prijatelja moglo je biti više, ali su tu, metaforično ili opipljivo kako god da ih poželimo shvatiti. Mnogo toga nedostaje toj sintagmi, da ipak kažem mada sam obećao da neću cepidlačiti, al' svejedno, jer kada sve što imam saberem, ne usuđujem se baš nimalo žaliti, i svoj život imam sa čvrstim pravom itekako ubrajati u srećne. Ali o toj ...